Граматички деривати глагола любить у контексту видске (не)парности и валентности (са кратким освртом на еквиваленте у српском језику)

Roč.31,č.4(2021)

Abstrakt
Истраживање је посвећено граматичким (махом префиксалним) изведеницама руског глагола любить. Оно је посебно фокусирано на видску (не)парност деривата наведеног глагола регистрованих у релевантним речницима руског језика, као и на њихове валенцијске особине. Добијени резултати указују на то да су посматрани глаголи углавном двовалентни; као и да се међу анализираним јединицама налазе различити случајеви у погледу видске кореспонденције. Другим речима, присутни су како видски парни глаголи попут влюбить(ся) – влюблять(ся), али и они који припадају једновидским (као и мотивни любить): недолюбливать и полюбить(ся). Српски еквиваленти често показују аналитизам, што условљава преводну асиметрију која је такође размотрена у раду.

Klíčová slova:
derivatives of the verb ljubit’; aspectual pairness; valency; emotional relations; Russian language; Serbian equivalents

Stránky:
45–57
Reference

BALEK, T.: Morfosintaksičke i pragmatičke osobine glagola ljubit'(sja) i voleti (se) kao eksponenata glagola sa značenjem pozitivnih osećanja u ruskom i srpskom jeziku. Philologia Mediana, 2021, br. 13, s. 739–755. ISSN 1821-3332.

ČERNYŠEV, V. I.: Slovar' sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka. Moskva–Leningrad: Iz-vo Akademii Nauk SSSR, 1951, t. 2.

ČERNYŠEV, V. I.: Slovar' sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka. Moskva–Leningrad: Iz-vo Akademii Nauk SSSR, 1958, t. 7.

ČERNYŠEV, V. I.: Slovar' sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka. Moskva–Leningrad: Iz-vo Akademii Nauk SSSR, 1960, t. 10.

ČERNYŠEV, V. I.: Slovar' sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka. Moskva–Leningrad: Iz-vo Akademii Nauk SSSR, 1961, t. 12.

DOVGAL', A. V. – ŠEPELEVA, Ju. A.: Semantičeskije osobennosti glagolov so značenijami 'èmocional'noje sostojanije' i 'èmocional'noje otnošenije' v anglijskom jazyke. In: Val'tèr, Ch. et al. (ed.): Acta Germano-Slavica. Mahìleŭ: MhDU, 2015, № 6, s. 48–52. ISBN 978-985-568-038-4.

IORDANSKAJA, L. N.: Popytka leksikografičeskogo tolkovanija gruppy russkich slov so značenijem čuvstva. Mašinnyj perevod i prikladnaja lingvistika, 1970, № 3, s. 3–26.

JEVGEN'JEVA, A. P.: Slovar' russkogo jazyka: v 4-ch tomach. Moskva: Russkij jazyk – Poligrafresursy, 1999, < http://feb-web.ru/feb/mas/mas-abc/default.asp>. [online] [cit. 1. 8. 2021].

LJU, È – ŠEREMET'JEVA, Je. S.: Metatekstovyj operator "mjagko govorja": specifika funkcionirovanija. Litera, 2021, № 5, s. 59–70. ISSN 2409-8698.

NACIONAL'NYJ KORPUS RUSSKOGO JAZYKA. < https://ruscorpora.ru/new/>. [online]. [cit. 1. 8. 2021].

PADUČEVA, Je. V.: Dinamičeskije modeli v semantike leksiki. Moskva: Jazyki slavjanskoj kul'tury, 2004. ISBN 5-94457-161-6.

SKOK, P.: Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Knjiga druga K – poni1. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1972. ISBN 86-407-0064-8.

SKOK, P.: Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Knjiga treća poni2 – Ž. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1973. ISBN 86-407-0064-8.

STANKOVIĆ, B.: Rusko-srpski rečnik. Novi Sad: Prometej, 2008, 1001 s. ISBN 987-86-515-0300-2.

TICHONOV, A. N.: Novyj slovoobrazovatel'nyj slovar' russkogo jazyka. Moskva: AST, 2014. ISBN 978-5-17-082826-5.

TOLSTOJ, L. N.: Ana Karenјina. < http://www.umetnickaskolanis.com/wp-content/uploads/2017/09/Lav-Nikolajevic%CC%8C-Tolstoj-Ana-Karenjina.pdf>. [online]. [cit. 7. 7. 2021].

TOLSTOJ, L. N.: Anna Karenina. < https://ilibrary.ru/text/1099/index.html>. [online]. [cit. 7. 7. 2021].

TOŠOVIČ, B.: Sposoby glagol'nogo dejstvija v serbskom, chorvatskom i bošnjackom jazykach. Katowice: Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego, 2009. < https://www.gewi.uni-graz.at/gralis-alt/GraLiS_TB/Bibliographie/pdf/Tosovic_Sposoby_gl_dejstvija_BKS_2008b.pdf>. [online]. [cit. 2. 8. 2021].

VASIL'JEV, L. M.: Semantika russkogo glagola. Moskva: Vysšaja škola, 1981.

Metriky

0

Crossref logo

12

Views

0

PDF (##munipress.pdf.locale.sr_SR##) views